Kao entitet i korisnik repernih vrednosti, a u skladu sa članom 28 (2) Evropske uredbe o repernim indeksima (BMR)[1], RBA banka, izradila je i nastaviće da održava pouzdane planove u pisanoj formi[2], koji detaljno opisuju postupke koje treba preduzeti u slučaju da se neki indeks koji koristi:

• materijalno promeni (na primer u slučaju kada je administrator repernog indeksa doneo odluku o primeni nove metodologije, što je rezultiralo suštinskom promenom osnovne stope koju indeks pokušava da izmeri);  
• prestaje da postoji ili da se objavljuje od strane administratora (privremeno ili trajno);
• nije autorizovan (tj. prema BMR regulativi nije uključen u Registar Evropske uprave za hartije od vrednosti i tržišta - ESMA):  
• pre 01.01.2020. za nekritične reperne vrednosti kojima upravlja administrator sa teritorije Evropske ekonomske zone (EEA)
• pre 01.01.2022. za kritične reperne indekse i reperne indekse koje administriraju ,,treće zemlje” (tj. zemlje van EEA);
• povučen je sa liste autorizovanih administratora i repernih indeksa (tj. ESMA registra).

U svojim planovima za vanredne situacije, RBA banka je definisala skup nepredviđenih događaja i scenarija događaja kako bi se predvideo najprikladniji odgovor na svaku analiziranu situaciju. Ovi planovi su koncipirani tako da uzmu u obzir dva različita nivoa razmatranja:

1. Prema diskontinuitetu objavljivanja indeksa, pravi se razlika između:

• Privremenog prekida i
• Trajnog prekida.

2. U skladu sa činjenicom da li je datum odgovarajućeg događaja unapred poznat ili ne, definisani su:

• Plan za vanredne situacije u slučaju kada reperna vrednost iznenada više nije dostupna (tj. prestane da se objavljuje ili da bude dostupna javnosti) ili administrator / agent zadužen za kalkulaciju/obračun iznenada prestane da administrira / izračunava neku od repernih vrednosti;
• Srednjoročni / dugoročni plan, koji sadrži mapu tranzitornog perioda kada je modifikacija, promena ili prestanak objavljivanja reperne vrednosti unapred poznata, sa dovoljno vremena za pripremu.

Ovi planovi opisuju kako RBA banka sprovodi praćenje takvih potencijalnih događaja kako bi pokrenula planove čim se neki događaj pojavi i bude identifikovan.

Pored toga, u planovima je pripremljena i lista važnih postupaka koje treba preduzeti, koja obuhvata sledeće tačke:

• Mapiranje izloženosti i ugovora na datum događaja radi identifikacije aktivnosti, vrste klijenata i tipologije predmetnih ugovora, sa ciljem da se izvrši procena (kvalitativna i kvantitativna) uticaja događaja na aktivnost i tačno identifikuju transakcije i klijenti pogođeni predmetnim događajem;
• Procena rizika i finansijskih posledica;
• Definisanje najviših prioriteta (najveće izloženosti i najsenzitivniji klijenti);
• Komunikacija, predlog i dogovor sa klijentima o održivoj alternativi reperne vrednosti, u skladu sa rezervnom klauzulom (,,fallback clause”);
• Aktiviranje operativnih i IT procedura (procena ponuda, obračun kamata, izdavanje potvrda, migracija ili raskid postojećih ugovora).

Planovima je takođe uspostavljen sistem obaveza i odgovornosti u svakoj fazi događaja, kao i proces eskalacije, kako bi se definisalo učešće različitih odeljenja i funkcija RBA banke (pogođene poslovne linije, Sektor usklađenosti poslovanja banke i funkcije podrške) i njihovo uključivanje u ove planove što je brže i efikasnije moguće.

RBA banka se obavezuje da interno održava, periodično pregleda (najmanje jednom godišnje) i ažurira, kada je to potrebno, detaljne i pouzdane pisane planove za slučaj nepredviđenih situacija.

Ova publikacija pruža samo opšte informacije o ovim potencijalnim pitanjima i regulatornim obavezama.

Ova publikacija i interni planovi takođe mogu biti podložni ažuriranju bez prethodne najave, posebno u slučaju promene propisa ili u bilo kojim drugim slučajevima kada je neophodno razmotriti izmene.

[1] ,,Kontrolisani entiteti osim administratora iz stava 1, koji koriste repernu vrednost, izrađuju i održavaju pouzdane pisane planove u kojima će se utvrditi radnje koje će preduzeti u slučaju da se reperna vrednost značajno promeni ili prestane da se objavljuje. Gde je to izvodljivo i prikladno, takvi planovi treba da nominuju/predlože jednu ili više alternativnih repernih vrednosti koje bi mogle zameniti repernu vrednost koja se više ne objavljuje, navodeći zašto bi takve vrednosti bile odgovarajuće alternative. Kontrolisani entiteti će, na zahtev, dostaviti adekvatnom nadležnom organu te planove i eventualna ažuriranja i odražavati ih u ugovornom odnosu sa klijentima”

[2] European Securities and Market Authority (ESMA) smatra da su pisani planovi pouzdani ako određuju operativne procedure u pisanoj formi i ako uključuju detaljno definisane postupke, relevantne kanale komunikacije i aranžmane za različite scenarije i vanredne situacije. Planovi u pisanoj formi treba da budu temeljni i adekvatni. Oni treba da odražavaju prirodu i veličinu pojedinačnog repernog standarda i obim njegove upotrebe na tržištima. ESMA dalje smatra da održavanje pouzdanih planova u pisanoj formi zahteva da kontrolisani subjekti kontinuirano prate relevantne faktore i ažuriraju aranžmane prema potrebi.